Wayaan Koritapui Waterford–Mallow
Wayaan koritapui Waterford–Mallow nopo nga popioput do Waterford om Mallow om papasaga do tumilombus o koritapui mantad Waterford kumaa Kakadayan Cork.
Waterford–Mallow | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Technical | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Track gauge | 1,600 mm (5 ft 3 in) Irish gauge | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Sajara
simbanaiNukaban o landasan diti tumanud do taang mantad mogikaakawo syarikat om nukaban miampai poimponu di 12 Magus 1878. [1]
Antakan di 17 Mikat 1860, Wayaan Koritapui Kabaatan om Kotonobon Raya (boros Inggiris: Great Southern and Western Railwaycode GS&WR) minongukab do iso 16 3⁄4 batu (27.0 km) mantad Mallow (id wayaan tapangkal do Dublin kumaa Cork) kumaa Fermoy. [1] Kotilombuson mantad Fermoy kumaa Lismore nopo nga pinasaga montok wonsoyon mantad do Koritapui Fermoy om Lismore di toun 1869 om sumusuhut nopo nga pongukaban di 1 Gumas 1872 i pinoindalan do GS&WR.[1]
Koritapui Waterford, Dungarvan om Lismore (boros Inggiris: Waterford, Dungarvan and Lismore Railwaycode - WD&LR) nopo nga pinotinan di 1871 om noukab miampai poimponu id 43 batu (69 km) di 12 Magus 1878; om iti nogi nga nakaanu minomogonop do kotilombuson mantad Cork maya do Mallow kumaa id Waterford.[2] WD&LR nopo nga popoindalan do koritapui dau sondii om minonooli do operasi boogian Fermoy kumaa Lismore mantad di GS&WR di 1 Gomot 1893. [2]
Sinolihan kawagu do GS&WR o wayaan diti di toun 1898.[3] Sinompon o wayaan diti di toun 1967. [4]
Sinompon o wayaan diti di Gomot 1967 gama do ekonomi. [5] Gama do kogumuan nopo id siriba do ponguludan Cork nopo nga koritapui bot, milo yau do momonsoi wayaan kawagu id pialatan do Waterford om Mallow maya do Pitongkiadan Limerick, wayaan i kowotuan di angagayo om kaanu popoingkawas miampai maksimum o 10 minit do pamanahon.[5]
Wayaan
simbanaiThis section needs expansion. You can help by adding to it. (Madas 2021) |
Mantad Waterford kumaa Dungarvan, kiwaa 1 mantad 66 tidong di otutunan kopio id duo timpak.[2] Di toun 2022, wayaan otomou nopo nga pinosogu id poingompus do wayaan laid[6] mantad Mallow kumaa Dungarvan.
Porkhidmatan
simbanaiSyarikat Tuundorongon Kapal Rahat om Wayaan Koritapui Fishguard & Rosslare nakaanu kuasa montok popoindalan porkhidmatan bot mantadFishguard, Wales kumaa Tuundorongon Kapal Rahat Rosslare di toun 1895. GS&WR nopo nga nakaanu pinopotolimbus do porkhidmatan tapangkal, kohompit no gerabak taakanon tiinumon miampai hopod om duo bulandai maya do Waterford om Mallow miampai koumatan di kabagal montok tutumonbului i kumaa id Kakadayan Cork om lobi osodu id kabaatan kotonobon. [7]
Sukuon
simbanaiNuut
simbanai- ↑ 1.0 1.1 1.2 Casserley (1974).
- ↑ 2.0 2.1 2.2 Casserley (1974), p. 71.
- ↑ Murray & McNeill (1976), p. 74.
- ↑ Bairstow (2011), p. 62.
- ↑ 5.0 5.1 Baker (1972), pp. 150–151.
- ↑ to Dungarvan Greenway
- ↑ Baker (1972), p. 14.
Toud
simbanai- Bairstow, Martin (2011). Railways in Ireland. Vol. Part Four:Great Southern & Western. Martin Bairstow. ISBN 9781871944402.
- Baker, Michael H. C. (1972). Irish Railways since 1916. Shepperton: Ian Allan. ISBN 0711002827. OCLC 248259641.
- Casserley, H. C. (1974). Outline of Irish Railway History. Newton Abbot & North Pomfret: David & Charles. ISBN 0715363778. OCLC 249227042.
- Murray, K. A.; McNeill, D. B. (1976). The Great Southern & Western Railway. Irish Railway Record Society. ISBN 0904078051. OCLC 3069424.